Zakon o akcizama i pdv-u, izmene i dopune zakona

Narodna skupština Republike Srbije je donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama

Narodna skupština Republike Srbije je donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost (ZPDV) i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama (ZA) 17.12.2020. godine, koji su objavljeni u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 153/2020 od 21.12.2020. godine.

Zakon o porezu na dodatu vrednost stupa na snagu osmog dana od dana objave u „Službenom glasniku RS“, a odredbe se primenjuju od 1.1.2021. godine, osim dopune koja se odnosi na poresko oslobođenje u vezi sa virtuelnim valutama, koja će se primenjivati od dana početka primene zakona kojim se uređuje digitalna imovina.

Zakon o akcizama stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, odnosno 29.12.2020. godine, a primenjuje se od 1.1.2021. godine, osim odredbe Zakona o akcizama koja se odnosi na obavezu popisa zaliha akciznih proizvoda i koja se primenjuje od dana stupanja na snagu Zakona o akcizama (tj. od 29.12.2020. godine).

 

Promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva

Najvažnija novina, tiče se uvođenja vrednosnog praga u određivanju šta se smatra prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva (kod koje je poreski dužnik primalac dobara i usluga), tako što se određuje da se ovim prometom smatra promet čija je vrednost veća od 500.000 dinara bez PDV.

To znači da će se za primenu odredbe člana 10. stav 2. tačka 3) ZPDV zahtevati još jedan uslov, te će primalac dobara i usluga biti poreski dužnik ako su ispunjeni sledeći uslovi (kumulativno):

• da se radi o prometu dobara i usluga koji je definisan kao promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u skladu sa ZPDV,
• da promet dobara i usluga vrši obveznik PDV,
• da je primalac dobara i usluga obveznik PDV ili lice iz člana 9. stav 1. Zakona o PDV i
• da je vrednost prometa veća od 500.000 dinara.

Za promet dobara i usluga čija je vrednost jednaka ili manja od 500.000 dinara PDV će obračunavati obveznik PDV koji vrši promet, nezavisno od toga da li je reč o prometu iz oblasti građevinarstva ili ne.

 

Poreska oslobođenja

Usvojena su i dva nova poreska oslobođenja, i to:

• oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara koja su u postupku aktivnog oplemenjivanja za koja bi obveznik – sticalac imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao sa obračunatim PDV;
• oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza koje se odnosi na poslovanje i posredovanje u poslovanju virtuelnim valutama koje se ne koriste kao zakonska sredstva plaćanja.

 

Poreski obveznik

Poreskim obveznikom smatra se i otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond, koji nema svojstvo pravnog lica, a koji je upisan u odgovarajući registar.

 

Pravila o utvrđivanju osnovice za obračun PDV za promet uz naknadu

Odredba člana 17. ZPDV, kojom je propisano da osnovica za obračun PDV ne sadrži iznose koje obveznik naplati u ime i za račun drugog, ako su oni iskazani posebno u računu i te iznose prenese licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu, precizirana je u smislu da je neophodno i da su iznosi koje obveznik naplati u ime i za račun drugog lica, posebno evidentirani u evidencijama obveznika.

Takođe, iznose koje je obveznik PDV platio u ime i za račun primaoca usluge, obveznik PDV treba posebno da evidentira u svojim PDV evidencijama.

 

Dopuna pravila o utvrđivanju srazmernog poreskog odbitka - povremeni promet

Kada obveznik PDV nabavljena dobra (uključujući tu i opremu i objekte za vršenje delatnosti) i primljene usluge koristi za obavljanje delatnosti u okviru koje vrši i promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza i promet bez prava na odbitak prethodnog poreza, dužan je da, shodno odredbama ZPDV, izvrši podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti na deo koji može i deo koji ne može da odbije kao prethodni porez.

Od januara 2020. godine, u promet dobara i usluga za potrebe izračunavanja procenta srazmernog poreskog odbitka ne uzima se u obzir povremeni promet nepokretnosti koje izvrši obveznik kojem promet nepokretnosti nije uobičajena delatnost koju obavlja, kao ni povremeni prometi usluga iz člana 25. stav 1. ZPDV. Povremenim prometom nepokretnosti, odnosno povremenim prometima ovih usluga smatraju se najviše dva prometa nepokretnosti, odnosno predmetnih usluga u jednoj kalendarskoj godini. Pod ovim uslugama podrazumevaju se između ostalog i odobravanje zajma, oročeni depoziti, preuzimanje obaveza, garancija i drugih sredstava obezbeđenja, otkup potraživanja uz naknadu i slično.

Od 01. januara 2021. godine u promet dobara usluga za potrebe utvrđivanja procenta srazmernog poreskog odbitka neće se uračunavati ni povremeni promet udela, hartija od vrednosti, poštanskih vrednosnica, taksenih i drugih važećih vrednosnica po njihovoj utisnutoj vrednosti u RS, koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 2) Zakona o PDV. Povremenim prometom smatraće se najviše dva prometa u jednoj kalendarskoj godini. Bitno je ukazati da se promet iz člana 25. stav 1. i promet usluga iz člana 25. stav 2. tačka 2) Zakona o PDV posebno posmatraju za svrhe utvrđivanja povremenosti prometa (ne sabiraju se).

 

Poseban postupak oporezivanja prometa polovnih dobara

Poseban postupak oporezivanja za promet polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, koji vrše lica koja se bave prometom ovih dobara propisan je članom 36. ZPDV. Poseban postupak oporezivanja podrazumeva oporezivanje razlike između nabavne i prodajne vrednosti dobara, primenom preračunate stope PDV na tu razliku. Obveznik koji primenjuje poseban postupak oporezivanja razlike nema pravo iskazivanja PDV u računima i drugim dokumentima, i nema pravo na odbitak prethodnog poreza za dobra i usluge koji su u direktnoj vezi sa dobrima za čiji promet primenjuje oporezivanje razlike.

Usvojene su sledeće izmene posebnog postupka oporezivanja razlike kod prometa polovnih dobara:

• poseban postupak oporezivanja može se ali i ne mora primeniti, odnosno obveznik može za svaki promet pojedinačno da bira da li će primeniti poseban ili opšti postupak oporezivanja,
• poseban postupak oporezivanja može se primeniti i kada su polovna dobra uvezena i plaćen PDV kod uvoza,
• više neće postojati obaveza upoređivanja visine PDV na razliku i poreza na prenos apsolutnih prava.

Poseban postupak oporezivanja obveznik koji se bavi prometom polovnih dobara će moći da odabere u tri slučaja:

• ako prilikom nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV (npr. ako je dobro nabavljeno od lica koje nije obveznik PDV ili od obveznika PDV koji za taj promet nije imao obavezu obračunavanja PDV),
• ako je prilikom nabavke primenjen poseban postupak oporezivanja razlike i
• ako je reč o dobrima koja su uvezena i za koja je PDV plaćen na uvoz dobara.

Obveznik će biti dužan da u PDV evidencijama posebno obezbedi podatke o prometu za koji primenjuje poseban postupak oporezivanja, a posebno za promet za koji primenjuje opšti postupak oporezivanja.

Novim izmenama vrši se i definisanje obveznika koji se bavi prometom polovnih dobara, ministar finansija bliže uređuje šta se smatra polovnim dobrima, umetničkim delom, kolekcionarskim dobrom i antikvitetom. Polovnim dobrima ne smatraju se dobra koja se smatraju sekundarnim sirovinama iz člana 10. stav 2. tačka 1) ZPDV.

Obveznik koji se bavi prometom polovnih motornih vozila će takođe moći da bira u svakom konkretnom slučaju da li će na promet motornog vozila da obračuna PDV na razliku ili će primeniti opšti režim oporezivanja. Razlika je i u tome što će poseban postupak oporezivanja razlike moći da primeni i kod prometa vozila koja je uvezao i na koja je obračunao i platio PDV, ali tada neće imati pravo da PDV plaćen kod uvoza odbije kao prethodni porez. U slučaju da se obveznik opredeli za opšti režim oporezivanja, PDV će obračunati samo ako za konkretan promet nije propisano poresko oslobođenje.

Navedene izmene trebalo bi da se primenjuju počev od 1. januara 2021. godine, s tim što će se na promet onih dobara za koji je primljen avans zaključno sa 31.decembrom 2020. godine, primenjivati stare odredbe.

 

Izmene i dopune u vezi sa storniranjem i ispravkom računa u kojem je greškom iskazan PDV

Način ispravke greške u računu u slučaju kada je greškom u računu više iskazan PDV ili je PDV iskazan a obveznik nije imao pravo iskazivanja PDV, uređen je odredbama člana 44. ZPDV. Propisano je da ako obveznik PDV u računu za isporučena dobra i usluge iskaže veći iznos PDV od onog koji duguje, odnosno iznos PDV a da za to nije imao obavezu u skladu sa ZPDV, dužan je da tako iskazani PDV plati.

Od 1. januara 2021. godine izmenjena odredba člana 44. stav 1. ZPDV će se nedvosmisleno odnositi na sledeće slučajeve:

• kada je obveznik izdao račun za oporezivi promet dobar ili usluga ali je u računu iskazao veći PDV od onog koji u skladu sa zakonom duguje,
• kada je obveznik PDV izdao račun za izvršeni promet i iskazao PDV, ali predmetni promet nije oporeziv PDV (smatra se izvršenim u inostranstvu ili je oslobođen PDV i sl),
• kada je obveznik PDV izdao račun sa iskazanim PDV, a nije izvršio promet i
• kada je obveznik PDV izdao avansni račun sa više ili pogrešno iskazanim PDV.

Prema odredbi člana 44. stav 2. Zakona o PDV, obveznik PDV iz stava 1. ovog člana ima pravo da ispravi iznos PDV ako je izdao novi račun sa ispravljenim iznosom PDV, odnosno račun u kojem nije iskazan PDV i ako poseduje dokument primaoca računa u kojem je navedeno da PDV iskazan u prvobitnom računu nije korišćen kao prethodni porez.

Usvojena je i izmena stava 2. člana 44. ZPDV kojom je precizirano da obveznik ima pravo da ispravi (smanji) obračunati PDV ako:

• izda novi račun sa ispravljenim iznosom PDV, odnosno račun u kojem nije iskazan PDV, tj. ako je stornirao račun u slučaju kada račun nije trebalo da bude izdat i ako
• poseduje dokument primaoca računa - obveznika PDV ili lica koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ZPDV, u kojem je navedeno da PDV iskazan u računu nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da za taj iznos PDV nije podnet zahtev za refakciju PDV.

Evidentiranje u sistem PDV lica koje nije podnelo evidencionu prijavu u propisanom roku

Za obveznike koji u toku prethodnih 12 meseci ostvare ukupan promet veći od 8.000.000 dinara predlaže se da evidencionu prijavu mogu podneti i nakon isteka prvog roka za predaju periodične prijave, odnosno podneće je nadležni službeni organ. Predloženo je da pravo na odbitak prethodnog poreza ovi obveznici stiču počev od dana podnošenja evidencione prijave.

Izdavanje računa u elektronskom obliku

Propisano je da obveznik može izdati račun i u elektronskom obliku ako postoji saglasnost primaoca da prihvata račun u elektronskom obliku, osim u slučaju obaveze izdavanja računa u elektronskom obliku shodno zakonu. Predlaže se i da iznosi koji su iskazani u računu mogu biti izraženi u bilo kojoj valuti, ali da iznos obračunatog PDV-a mora biti izražen u dinarima.

Druge izmene i dopune

Usvojena je izmena koja se odnosi na poseban postupak oporezivanja investicionog zlata, u smislu da kada se obveznik PDV opredeli za obračunavanje PDV na promet investicionog zlata i promet usluga posredovanja kod prometa investicionog zlata, obračunavanje PDV vrši se počev od poreskog perioda po isteku poreskog perioda u kojem je dostavio obaveštenje nadležnom poreskom organu.

Takođe, usvojena je izmena i u članu 40. ZPDV koja za cilj ima promenu načina iskazivanja PDV koji obveznik PDV utvrđuje prilikom brisanja iz sistema PDV. Obveznik PDV koji prestaje da obavlja PDV aktivnost ima obavezu da:

• izvrši popis dobara, uključujući opremu, objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, kao i datih avansa, po osnovu kojih je imao pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom i da o tome sačini listu,
• izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza za opremu, objekte i ulaganja u objekte u skladu sa ZPDV;
• utvrdi iznos prethodnog poreza za dobra, osim opreme i objekata za vršenje delatnosti, i date avanse.

Iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza i iznos prethodnog poreza za popisana dobra i date avanse obveznik iskazuje ispravku odbitka prethodnog poreza i iskazuje se u polju 8e.4 Obrasca POPDV.

 

Akciza na nesagorevajući duvan

Propisuju se novi iznosi akcize na nesagorevajući duvan koja se plaća po kilogramu duvanske smese po određenim periodima primene, na sledeći način:

Iznos akcize	Period primene
60% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta	1.1.2021 - 31.12.2021.
70% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta	1.1.2022 - 31.12.2022.
80% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta	1.1.2023 - 31.12.2023.
90% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta	1.1.2024 - 31.12.2024.
100% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta	1.1.2025 -

Akciza na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta

Izvršeno je preciziranje proizvoda koji se smatraju tečnostima za punjenje elektronskih cigareta. Pored toga, propisani su novi iznosi akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta koja se plaća po mililitru po određenim periodima primene, na sledeći način:

Iznos akcize	Period primene
6,00 din/ml	1.1.2021 - 31.12.2021.
7,00 din/ml	1.1.2022 - 31.12.2022.
8,00 din/ml	1.1.2023 - 31.12.2023.
9,00 din/ml	1.1.2024 - 31.12.2024.
10,00 din/ml	1.1.2025 -

Obaveza popisa zaliha akciznih proizvoda

Izvršeno je preciziranje ZA u smislu da obavezu popisa zaliha akciznih proizvoda sa stanjem na dan 31. decembra kalendarske godine ima samo obveznik akcize - proizvođač akciznih proizvoda, što znači da se ukida obaveza popisa zaliha uvoznicima akciznih proizvoda.Navedena izmena se primenjuje od dana stupanja na snagu ZA, odnosno od 29.12.2020. godine.

Refakcija akcize

Propisuje se pravo na refakciju akcize kupcima akciznih proizvoda koji su te proizvode izvezli, a koji su akcizne proizvode prvobitno nabavili u zemlji od lica koja se u posebnim slučajevima smatraju obveznicima akcize a nisu proizvođači, odnosno uvoznici akciznih proizvoda.

Akciza na cigarete

Propisuju se novi specifični iznosi akcize na cigarete za period 2021 - 2025. godine, na sledeći način:

Specifični iznos akcize	Period primene
76,75 din/pak	1.1.2021 - 30.6.2021.
78,25 din/pak	1.7.2021 - 31.12.2021.
79,75 din/pak	1.1.2022 - 30.6.2022.
81,25 din/pak	1.7.2022 - 31.12.2022.
82,75 din/pak	1.1.2023 - 30.6.2023.
84,25 din/pak	1.7.2023 - 31.12.2023.
85,75 din/pak	1.1.2024 - 30.6.2024.
87,25 din/pak	1.7.2024 - 31.12.2024.
88,75 din/pak	1.1.2025 - 30.6.2025.
90,25 din/pak	1.7.2025 -

Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na cigarete i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta

Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na cigarete će se vršiti počev od januara 2022. godine, a po isteku kalendarske godine u kojoj indeks potrošačkih cena prelazi 2%. Drugim rečima, propisani iznosi akcize na cigarete se neće usklađivati 2021. godine indeksom potrošačkih cena u 2020. godini, već će se početi sa usklađivanjem od 2022. godine, ali samo ako indeks potrošačkih cena prelazi 2%.Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta će se izvršiti počev od januara 2022. godine, indeksom potrošačkih cena u 2021. godini